Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne berete v izvornem srbskem jeziku, vsak torek dopoldan, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

---

Automehaničar Armstead Slovenački timovi opet su zabeležili polovičan učinak u Jadranskoj ligi. Union Olimpija je po drugi put u četiri dana savladala Solnok (prvi put u Evrokupu). Nakon blagog otvaranja meča, Ljubljančani su odličnom igrom u drugom delu utakmice lagano došli do trijumfa. Predvođeni sjajnim Mahkovicem i sve boljim Marineliem stigli su do sedme pobede. Ako nastave sa ovakvim izdanjima playoff nije daleko... Sa druge strane Krka je nastavila seriju poraza. Tim iz Novog Mesta upisao je peti poraz u nizu, ovoga puta od Budućnosti. Dueli između ova dva tima prethodnih godina mogli su gledaocima da naprave ozbiljne probleme sa vidom.  Užasno spora košarka, festival cigli, otvorena tuča je bila osnovna karakteristika njihovih mečeva. Budućnost ove godine ima izuzetno ofanzivno potentan tim. Pa sećate li se da je nekad Budućnost šutnula preko 30 trojki? Protiv Krke su ubacili 11 iz 32 pokušaja, a jednu je čak pogodio i Čeda Vitkovac. Iskusnom krilu je to prvi pogodak za tri, tek i petnaestog pokušaja.  Krka je sve vreme disala za vratom gostima, par zicera im je iscurelo sa obruča i apsolutno bi bilo zasluženo da su i oni slavili. Ponovo je glavni lik na terenu bio Malcolm Armstead sa 28 poena, ali to nije bilo dovoljno. Ovaj Amerikanac je sigurno jedan od najzanimljivijih igrača u ovoj sezoni Jadranske lige. Njegov košarkaški put nije bio tipičan, kao što ni sama njegova igra nije.

foto: Drago Perko/kosarka.si

Rođen je Alabami, ne baš sjano mesto za Afroamerikance, tamo je i završio srednju školu. Nakon srednje škole dobio je stipendiju za Oregon koledž gde je nastupao dve godine.  Kao sofmor postao je najbolji kradljivac u istoriji koledža u jednoj sezoni. Tog leta se stručni štab Oregona promenio, te je Armstead odlučio da promeni sredinu. Svi su mu govorili da je lud, da će izgubiti godinu, da je skrenuo sa puta... Armstead nije nikoga slušao, napustio je Oregon i njegova jedina želja bila je Wichita State. Znao je da će morati da pauzira godinu, ali to nije bilo sve. Iako je u stručnom štabu Wichita State bio trener iz njegove srednje škole stipendija za Armsteada nije bilo. Dakle našao se u situaciji u kojoj mora da presedi godinu i uz to da plati školarinu, koja uzgred nije mala. Za Malcolma to nije problem... U narednih godinu dana košarkaški parket zamenio je radionicom. Zaposlio se u salonu automobila gde je uglavnom menjao ulje, gume i šta sve uz to ide. Tolika je želja bila za Wichitom, pa vi procenite da li taj momak voli košarku. Godinu dana zanatskog rada, naravno, nije bilo dovoljno da se isplati cela školarina, te je Armstead uzeo i studenstki kredit. Biti kapitalistički rob u današnje vreme stvarno ni najgorem neprijatelju ne bih poželeo... Trebalo bi još istaći da Wichita nije koledž koji se toliko isticao rezultatima u NCAA ligi. Ako ne pratite NCAA ligu, počnite da je pratite. Radi se o jednom neverovatnom takmičenju u kome se vrte ogromni novci (TV prava se prodaju za milijarde dolara), ali ga ne zarađuju igrači. Da bi došli do karata za određene mečeve ljudi kampuju na ulici po nedelju dana, rivalstvo je ogromno, a i tu se najčešće dešavaju čuda, pobede „malih“ ekipa nad velikim. Dovoljno je da imate slab dan i neki ludi naučnik sa Harvarda će vas poslati kući. Dakle naredne godine obavezno pogledajte March Madness... Kada je Armstead konačno stekao pravo da igra za Wichitu tim je napustilo 5 najboljih strelaca. To je širom otvorilo vrata za ovog plejmejkera koji se odlčno snašao u svojoj novoj ekipi.  Pred sezonu timu iz Kanzasa niko nije davao nikakve šanse za bilo koji veći rezultat.  Wichita je igrala odličnu timsku košarku, uvek su tražili najbolje rešenje, protok lopte je bio izvaredan, a odbrana čvrsta sa puno kontakta. Zvuči čudno Armstead i timska košarka, zar ne? Ko god je gledao Krku duže od 20 minuta shvatio je da Armstead nema savest. Šutira sa 10 metara, preko ruke, iz drblinga, u petoj sekundi napada, a Džile može ili da ga pusti ili da počupa ovo malo kose što mu je na glavi. Ipak Armstead se potpuno podredio timu, odlično je distrubuirao loptu uz povremeno pomračenje svesti. Odličnim partijama Armsteada i Bakera (Ron) Wichita je stigla do 30 pobeda u sezoni, a to je tada postao i rekord ovog koledža. Ipak ni odlična igra u regularnom delu sezone nije bila dovoljna da se Wichita svrsta, pa ni u širi krug favorita pred završni turnir.

foto: jimrome.com

U TOP 32 fazi naleteli su na nosioca broj jedan, ekipu Gonzage. Analitičari su za Gonzagu imali samo reči hvale (vrhunski tim, izvaredna košarka itd), ali je Wichita napravila ogromno iznenađenje, pobedivši rezultatom 76-70. Pravo niotkuda, kao Pepeljuga, Wichita je stigla do same završnice i F4. I to prvi put posle 1965. godine... U polufinalu ih je čekao Louisville i legendarni trener Rick Pitino. Kažu da je upravo Pitino tvorac pick and roll igre, ali je odbrana (pre svega presing preko celog terena) njegov trademark. Pitinov tim predvodio je „eksploziv“ Russ Smith (čovek sa neverovatnim izborima šuta) u napadu i Peyton Siva u defanzivi. Siva je u odbrani „pojeo“ Armsteada (šut iz igre 1-10) i tu se bajkovita priča Wichite završila. Armstead se kockao. Uložio je godinu dana bez košarke, uložio je novac i to mu se vratilo. Njegovo ime zauvek će ostati upisano u istoriji Wichite.  Zbog svoje visine, odnosno nedostatak iste, nije prošao na Draftu. Džikić je imao hrabrosti da ga „pokupi“ pre ostali i pruži mu šansu, a ovaj mu to odlično vraća. Armstead iz nedelje u nedelju čini prava čuda na terenu, pa iskoristite priliku da odete do Novog Mesta i pogledate ga uživo. Požuirite dok ga neki već tim ne odvede... Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva košarka.si!